Moja izolacija: foto blog iz doba Asepsola

Samo je fotografija uspela da podeli ljudski život na niz trenutaka, od kojih svaki ima vrednost čitavog postojanja.

Eadweard Muybridge (1830-1904)

Ovo su naši trenuci.

Tamara Popović

Sve je stalo, samo deca rastu.

Maja Panić

Ivana Dakić

Bez obzira kolika je tama, put ka svetlosti uvek postoji.

Sandra Bu

Živkica u duplom karantinu.

Ivana Međeši

Kancelarija u mom stilu u vreme izolacije.
Pored opreme za rad, tu su svež vazduh i sunčevi zraci koji i pored prepreka dopiru do mene.
Kolege iz kancelarije nedostaju, ali kao pomoć prijatelja uskočili su Skajp i Vajber. Pomogli su da, u ovoj krizi, ekipa bude zajedno u isto vreme, iako je trenutno na različitim mestima. 😉

Sandra Crnić

…u tišini prirode krije se poruka samo za tebe…

Biljana Ćurić

Kada smo usmereni jedni na druge, a glavni pokretač je ljubav, rad od kuće predstavlja neopisivo zadovoljstvo. Okrenuti ka istom cilju sa celim svetom, budimo optimizam, kreativnost i otkrivamo da je moguće postići željeni rezultat snagom volje…❤️🍀

Milica Aleksić

Sedam slatkih mafina za koronu ne brinu. Skupili se, zagrlili, u kameru gledaju. Umazani čokoladom slepili se skroz. Nameštaju korpice, zalizuju mrvice i čekaju lajkove. Lajkove će dobiti, tu rasprave nema, ko ih samo pogleda već portiklu sprema. Da popularan biti ne znači baš mnogo, shvatili su uskoro već sa prvim zvonom. Komšije su došle, prijatelji stari, Veca, Mica, tetka Mira i Nenad prste da osladi. Poruka je jasna, ne slikaj se javno, može neko da te gricne svejedno da l’ si slatko ili slano. 😀

Dragana Pribišev

Mi radimo od kuće i poštujemo samoizolaciju. Ali, ne primenjujemo odstojanje od 2m. Imam najlepšu i najelegantniju pomoćnicu do sada. Pudlu. 🐾🐩 Srećna je što sam kući 24/7 i što zajedno sarađujemo i pratimo dešavanja na ekranu. Ona donosi odluku kada je pauza. Jednostavno donese svoju lopticu. 🥎

Ipak, nikako da je naučim da mi skuva kafu. Imate li vi neki predlog? 🤣

Milica Stanković

Petak posle posla, druga smena. Poslednji petak u ofisu pre proglašenja vanrednog stanja. Nazdravili smo jedni drugima, ali sa nekim čudnim osećanjem.

Vesna Stanojević

Izolacija, prva šetnja.

Bojana Janić

Lek.

Danijel Apro

Prijatelji s Oradija zamolili su me (izazvali?) da rekreiram scenu iz filma koja me podseća na samoizolaciju. I tako je nastala ova fotografija: ja kao Rajmon Dufajel, čovek sa staklenim kostima iz Čudesne sudbine Amelije Pulen. A mogao sam biti i L. B. Džefris iz Hičkokovog Prozora u dvorište.

Zahvalan na slučajnosti što nemam TV, (iz nekog razloga) gledam španske filmove, mađarsku seriju (_Aranyéle_t) i najbolje poteze velikog Tima Dankana (u međuvremenu primljen u Nejsmitovu “Kuću slavnih”). Ne zovu ga za džabe _The Big Fundamental_. Slušam džez i muziku baroka više nego ikad, pijem piva manje nego ikad (?!), napisao sam priču, pročitao neke. Na vezi sam s novinarima uhapšenim tokom vanrednog stanja, kuvam, radim sklekove i otkrivam nove opcije na usisivaču i veš-mašini.

Usvojio sam plastičnu bebu tapira i nazvao je Asepsol.

Dušan Pujić

Koju uniformu danas obući za posao?

Bojan Ćulibrk

Stil u doba korone.

Stanislav Beti

Pank u doba korone.

Branislav Kozarov

Radeći od kuće.

Jovica Zarupski

Pamtićemo izolaciju samo po lepom.

Nemanja Raičević

Nosio je veliki filcani šešir i preveliki kaput i izgledao kao jedan od onih hipstera koji se za Instagram slikaju u berbernicama. Nije imao masku i podozrivo sam pomerio glavu. Virus je svuda oko nas, govorili su na televiziji. Čak i u snegu! Lift je bio mali i nastala je čudna tišina.

”Na koji sprat idete?”, upitao sam, osećajući neverovatnu potrebu da se nakašljem. Okrenuo se prema meni i nisam imao gde da uzmaknem. Ipak, od brade i šešira nikada zapravo nisam video njegovo lice.

”Greška, oprosti. Jer, sve što smo činili da bismo bilo sami, pokazalo se kao suvišno. To što želimo da budemo sa drugima, postalo je nemoguće”, rekao je gotovo veselim glasom profesionalnog turističkog vodiča. Zatim se naklonio i izašao. Kasnije, sa prozora, mogao sam da ga vidim kako stoji na raskrsnici, iako je već počeo policijski čas. Sve se uklapalo i padao je martovski sneg.

Ali svetla grada, koja su mi se uvek činila kao ispunjeno obećanje o neprekidnom kretanju, izgledala su sada kao poziv na počinak.